Od legacy tehnologija do hibridnih data platformi – Kako inovativne kompanije stvaraju vrednost od podataka

Uprkos glasnim i učestalim proklamacijama da su cloud tehnologije nova realnost, da se poslovanje mora odvijati na cloudu, mnoge velike kompanije sa legacy sistemima, od kojih neki datiraju i više decenija, se ne opraštaju od tih sistema, naprotiv. Koriste ih i nastaviće da ih koriste u okviru hibridne cloud strategije.

Razlozi za korišćenje legacy sistema u digitalnoj eri su često i više nego legitimni. Primera radi, kompanije mogu imati kompleksne nivoe integracije u poslovne sisteme koji ne mogu da se prebace na cloud uz lift and shift metodu. Istovremeno, primena novih enterprise sistema se sve više odvija u cloudu, stvarajući takozovane informacione silose: fragmetirane podatke unutar legacy i novog, cloud okruženja. Dodatno, analitički i BI timovi moraju da se nose sa izazovima integracije i analize podataka sa dve ili više data platformi. S tim u vezi otvaraju se brojna pitanja.

Hibridna data strategija kao odgovor na izazove

Kako ukinuti informacione barijere? Kako uklopiti različita rešenja i analitičke platfome? Gde pronaći podršku za transformaciju data strategije koja utiče na razvoj biznisa, iskustvo zaposlenih ali i krajnjih korisnika?

Diskutujući na temu hibridnih data platformi, panelisti Milan Bukorović, Chief Technology Offier u kompaniji Nelt, Ivan Karlović, direktor za analitiku i podatke u Norwegian Airlines i Dimitar Dilov, Chief Risk Officer u Raiffeisen banci podelili su svoja iskustva, stečena kroz brojne projekte enterprise transformacije. Panel je moderirao Aleksandar Nedeljković, Chief Business Officer u Mainstreamu.

hibridne data platforme

Za Nelt, lidera u domenu distribucije i logistike, strategija upravljanja podacima se pokazala kao način da se iz mora informacija kreira dodatna poslovna vrednost.

“Nelt je definisao potrebu da izvršio procenu digitalne zrelosti, koju smo sproveli uz saradnju sa Mainstream i Microsoft ekspertima. Jedan od zaključaka je bio da naša kompanija barata sa velikom količinom podataka iz kojih ne stvara poslovnu vrednost, bar ne u potpunosti,” objasnio je Milan Bukorović.

Prema njegovim rečima, NELT je uvideo da je transformacija podataka, odnosno načina upravljanja podacima i analitikom, okosnica jedne šire transformacije – načina rada. Ali, put od ostvarivanja do postavljanja ciljeva je dug i mnogo je faktora na koje treba obratiti pažnju kao što je spoznaja samih podataka koje kompanija generiše, forma (da li su u pitanju struktuirani ili nestruktuirani podaci), odluke o tome gde čuvati i za šta koristiti podatke.

Umesto da se podaci objedine u jednom sistemu, hibridna data strategija omogućava kompanijama da čuvaju podatke u strukturama koje najbolje odgovaraju njihovoj svrsi. Mogućnost izbora za upravljanje podacima je danas, naglasio je Ivan Karlović, veća nego ikada.

“Ranije se sve čuvalo on-premise. Danas postoje sjajne kombinacije sopstvenih i cloud tehnologija, što je Norwegian Airlines prepoznao kao strateški bitno, “ rekao je Karlović, ilustrujući sopstvenim primerom da su i loša vremena dobra prilika da se razmotri poslovna analitika.

“Norwegian Airlinesu sam se pridružio 17 dana nakon prvog norveškog zaključavanja. Čak i tada, u nepoznanici, naš CEO je za analitiku govorio je to nešto što moramo raditi. Moramo izgraditi temelje, birati odgovarajuće platforme i tehnologije da bismo kasnije stvorili vrednost.”

Kako odabrati prave tehnologije i partnera za data transformaciju?

“Ako alat ne može lako da se integriše u naše poslovanje, to za nas nije dobar alat,” naglasio je Dimitar Dilov. Govoreći o specifičnosti bankarskog sektora iz kog dolazi, Dilov je istakao važnost usklađenosti sa regulativama koje se tiču podataka, kao što je General Data Protection Regulation (GDPR). Tu su, kako je rekao, zahtevi veoma strogi, dok se sa internim analizama mogu praviti kompromisi.

Obzirom da teži da zadovolji zahteve “dva različita sveta”, Raiffeisen banka koristi širok spektar analitičkih alata, kao i dve cloud platforme: Amazon Web Services i Micorosoft Azure. Sa druge strane, Norwegian Airlines teži da uspostavi single cloud rešenje. Za ovu kompaniju, izbor cloud partnera se zasnivao na ekosistemu partnera – provajdera analitičkih rešenja.

“Činjenica da koristimo isti cloud kao naš provajder nas čini agilnijim,” zaključio je Ivan Karlović, dodajući da je platformska podrška za korišćenje analitike ključna.

Arhitektura data platformi: ETL ili ELT?

Kada je reč o arhitekturi data platformi, kompanije mogu da biraju između najmanje dva puta – ETL i ELT. Glavna između ovih pristupa se ogleda u tome gde se podaci transformišu. U prvom modelu (Extract, transform, load) transformacija se događa pre nego nego što se podaci učitaju u Data Warehouse dok se u drugom (Extract, load, transform) podaci unose bez ikakvih formatiranja i transformišu u samom Data Warehouseu. Kako izabrati adekvatan model i kakvo je po tom pitanju bilo iskustvo sistema kao što je Nelt, koji dnevno generiše i do 10.000 transakcija i faktura?

“ETL ili ELT? To je individualno i zavisi od važeg okruženja, digitalne zrelosti i drugih faktora. Mi smo o tome imali duge rasprave pre nego što smo zaključili da našem modelu odgovara ELT, “ podvukao je Milan Bukorović.

Možda i najveća prednost ELT modela je brzina učitavanja kao i dostupnost sirovih podataka koji nisu transformisani pre učitavanja u Data Warehouse. Konačan izbor, međutim, zavisi od raznih faktora poput postojeće mrežne infrastrukture, budžeta i mere u kojoj kompanija već koristi cloud i big data tehnologije.

Organizacija za optimalnu data strategiju

Poslovna zajednica je svesna da su za korišćenje analitičkih platformi tehnologija, najvažniji – ljudi. Nema nikakve sumnje da je data naučnik (data scientist) zanimanje u usponu, ali čak i korisnici koji nisu specijalizovani u domenu podataka moraju unaprediti svoje znanje.

“Uviđamo da se povećava tražnja za ljudima koji poznaju nove tehnologije kao što su cloud i alati su procesiranje podataka. Mi smo u domenu rizika krenuli da motivišemo naše ljude da odlaze na obuke, stiču sertifikate. Želimo da interno povećamo svest naših ljudi u banci o podacima i da ih podstkemo da razviju data veštine,” objasnio je Dimitar Dilov.

Ista linija “podizanja svesti” je primenljiva i za menadžment kompanija, koji ponekad ostaje u mraku u vezi sa vrednošću poslovne analitike. U tom domenu bi trebalo, istakao je Ivan Karlović, menadžmentu predstavljati male pobede na putu ka data transformaciji. Poslednja, ali ne i najmanje važna stavka je komunikacija.

“Sve što radimo, radimo zbog biznisa, a ne tehnologije. Tu dolazimo i do izazova upravljanja promenama – ljui su navikli da rade na određen način, navikli su na određene alate, “ rekao je Milan Bukorović i dodao da je jasna komunikacija neophodna za uvođenje bilo kakvih promena u radnom okruženju.

Jedan od zaključaka panelista je i da je organizacija analitičkih projekata danas jednostavnija zahvaljujući cloud tehnologijama. Kompanije više ne moraju da se upuštaju u kompleksne implementaciju alata koje možda ni neće iskoristiti, već mogu da ih isprobaju i dinamički menjaju planove na cloudu. Cloud platforme svakako podržavaju agilan razvoj, smanjuju kapitalne investicije, i jedan su od važnih elemenata hibridne data strategije. Pitanje je samo ima li kompanija tehnološku i industrijsku ekspertizu da dobije maksimum od clouda i stavi ga u službu svoje data transformacije. Ukoliko vam je potrebna podrška u ovom domenu, naši cloud eksperti su tu da vas posavetuju.


Autor
Katarina Marinković
Katarina Marinković

Podelite

Povezani članci

Imate pitanja, ideju ili komentar?

Kontaktirajte nas.

    Popunite formu